Кинески чај: заједничко богатство људске цивилизације|Кинески културни симболи и слике
Генерални секретар Си Ђинпинг недавно је нагласио да је уврштавање „кинеских традиционалних вештина прављења чаја и сродних обичаја” на Унескову Репрезентативну листу нематеријалног културног наслеђа човечанства од великог значаја за промовисање кинеске културе чаја. Морамо солидно радити на систематској заштити нематеријалног културног наслеђа, што боље излазити у сусрет растућим духовним и културним потребама народа и промовисати културно самопоуздање и самопоуздање. Морамо промовисати креативну трансформацију и иновативни развој одличне кинеске традиционалне културе, континуирано унапређивати кохезију кинеске нације и утицај кинеске културе, продубљивати размену и узајамно учење међу цивилизацијама, добро испричати причу о одличној кинеској традиционалној култури и промовисати Кинеска култура да боље постане глобална.
▲Од Ћингминга до Гујуа, брање пролећног чаја је заузето. Фотографија Гонг Пуканга
Чај, један од најрепрезентативнијих културних симбола Кине, од давнина демонстрира шарм кинеске културе заједно са порцеланом, свилом и другим предметима. Овај мали оријентални лист је важан носилац кинеске културе и живописан доказ интерактивне еволуције цивилизација. Успешна примена „Кинеске традиционалне вештине прављења чаја и сродних обичаја“ за светску баштину је јасан доказ да је кинеска култура чаја даље призната од стране света. Кинески чај ће наставити да сија широм света, а прича о кинеском чају ће постати узбудљивија.
Време доноси злато: боксова историја кинеског чаја
Кина је прва земља на свету која је засадила дрво чаја и направила чај, а култура чаја је дубоко интегрисана у живот Кинеза. Постоји много теорија о пореклу кинеског чаја, међу којима је најутицајнија објашњење Лу Јуа у „Теа Цлассиц” у династији Танг: „Чај као пиће потиче из Шенонга и био је познат Џоу Гонгу из Луа. ." Гу Јанву, научник из ране династије Ћинг, споменуо је у „Ризхилу“ да је „почело да се пије чај након што су људи Ћин освојили Шу“, а Оуианг Ксиу из династије Северна Сонг је рекао у „Сакупљеним древним записима Постсцрипт“ да је „чај био виђено у историји од династија Веи и Ђин“ итд. Ови записи одражавају дугу историју кинеског чаја са аспекта порекла чаја и испијања чаја.
▲Кратак видео: Вузхоу Јуиан: Хиљадугодишњи чај, дуготрајни шарм чаја. Извор видеа: новинска агенција Синхуа
Чај и људи коегзистирају у природи. Спознаја и употреба чаја од стране кинеских предака одражава дубоко разумевање односа између људи и природе, и између чаја и тела и ума. „Схеннонг'с Хербал Цлассиц“ бележи да „чај има горак укус, а његово испијање тера људе да више размишљају, мање спавају, олакшавају тело и побољшавају вид“. Мао Венкси у „Књизи чаја” из касне династије Танг и пет династија забележио је да чај из Сечуан Менгдинг има ефекат подмлађивања. „Гезхи Миррор Соурце“ који је саставио Чен Јуанлонг из династије Ћинг забележио је да је „Шенонг пробао стотине биљака, наишао на седамдесет отрова у једном дану и добио чај да их реши“. Таквих примера има много. „Чај је лек за све болести“, „Чај може да вас очува здравим“, „Чај може детоксиковати“ и други културни изрази наглашавају ефикасност чаја у стварном животу, а такође одражавају блиску везу између чаја и физичког и менталног здравља човека. .
Током периода Хана и Три краљевства, људи су имали прелиминарно разумевање ефикасности чаја. Документи као што су „Тхрее Кингдомс“, „Вукингји“ и „Ву Пу'с Хербал“ бележе чај и културу чаја. Литература показује да су људи у то време формирали релевантна схватања као што су „дуготрајно испијање чаја може смирити ум и имати користи за чи“ и „одупирати старењу, глади и хладноћи“. У том контексту вредновало се више ефеката и значења чаја, што је заузврат промовисало формирање и ширење обичаја испијања чаја и културе чаја.
Током династија Јин и Јин, култура чаја је негована и никла. У почетку на југу моје земље, чај као пиће био је популарнији међу вишом класом. Померањем чиновника са севера на југ, обичај испијања чаја постепено се ширио ка северу. У то време, чај је такође био обдарен концептима личности као што су интегритет, једноставност и равнодушност. Књижевна дела су почела да користе чај као важну слику, а елементи чаја су постепено интегрисани у културе будизма, таоизма и конфуцијанизма.
Током Северне и Јужне династије, култура чаја се даље развијала. Током овог периода, услед честих промена династија и повећања мобилности становништва, културе различитих региона и различитих етничких група су могле даље да уче једна од друге, стварајући услове за распрострањеност пијења чаја и континуирани развој чаја. културе. Поређења ради, феномен испијања чаја је и даље чешћи на југу, са богатим записима у релевантним документима као што су "Куниуан Лу", "Вукинг Ји", "Иилинг Иллустратион", "Цхалинг Иллустратион" и "Ионгјиа Иллустратион". Поред тога, постоји много записа о прављењу и испијању чаја. "Теа Цлассиц" каже: "Ако га не уберете у право време, нећете га добро направити." Схен Хуаииуан из јужних династија, "Нан Иуе Зхи" је рекао: "Чај је горак." „Гуанг Ја“ каже „Убаците прах у порцелански лонац и прелијте га супом“, а „Гуанг Зхи“ каже „Спржите га са пастом“.
Династија Танг је била фаза процвата културе чаја, а прављење чаја и испијање чаја постајали су све популарнији у друштву. Људи су интензивирали развој чаја. Са напретком технологије прераде, појавили су се различити облици производње и конзервирања чаја као што су груби чај, растресити чај, чај у праху, чај за колаче, итд. "Теа Цлассиц" бележи да је "грубо, растресито, у праху, пекар". Током овог периода, све су зрелије технологије парења чаја, печења, децокције и других технологија. Главне процедуре обухватају: припремање опреме, одабир воде, ложење ватре, чекање супе, печење чаја, тенча, луоча, сенча, испијање чаја итд. Пратећа опрема за испијање чаја је све потпунија, а естетска форма је постепено добија облик.
У исто време, радови о науци о чају су наставили да се појављују, као што су „Теа Јуе” Јиао Ран-а, „Теа Десцриптион” Феи Вена, „Јианцха Ватер Рецордс” Зханг Иоукина, „Теа Пицкинг Рецордс” Вен Тингиуна, итд., Лу Иу-ов "Теа Цлассиц" Била је то епохална монографија о науци о чају у овом периоду која је промовисала развој кинеске културе чаја.
Према „Предговору за збирку цвећа и чаја“ Ванг Сјангђина из династије Минг, чај је „израстао у династији Танг, процветао у династији Сонг и почео да га цени свет“. Династија Сонг била је врхунац културе чаја. Чај је био популаран међу свим друштвеним слојевима и постао је незаобилазна ствар у свакодневном животу људи. Садња, брање и прерада листова чаја даље је развијена и унапређена, а степен оплемењивања и технизације је знатно побољшан.
У династији Сонг било је популарно „спремање чаја” (један од древних метода кувања чаја). Од избора прибора, воде и ватре до приказа ефекта чајне супе, као и физичке и менталне посвећености чајеваца и чајопија и истицања уметничке естетике, све је то одражавало карактеристике културе чаја при том. време. Посуђе за чај, као што су шоље за пећи Јиан са дубоким зидовима посуде за глазуру, које наглашавају белину чајне супе контрастом боја, дубоко је омиљено у јавности и у великој мери промовише развој керамичке индустрије у династији Сонг. Изузетан и луксузан чај је такође симбол преваленције културе чаја у династији Сонг. Званични чај од почасти Беијуану у династији Сонг био је веома познат. Сваки корак од брања свежих листова, бирања листова чаја, прања листова чаја, кувања чаја на пари, цеђења чаја, млевења чаја, прављења колача до печења чаја обављен је са великом пажњом.
Вођен уобичајеним начином испијања чаја за прављење чаја, чај је продро у све аспекте живота људи у династији Сонг. Обичаји или појмови везани за чај, као што су однос чаја и брачног бонтона, чаја и очувања здравља, постају све богатији. Истовремено, чај је постао важан предмет књижевног стваралаштва. Поезија, калиграфија и сликарство везано за чај су веома просперитетне, чинећи важну етикету поетског живота и лежерног расположења књижевника и научника. У исто време, студије чаја у династији Сонг су цветале без преседана. Тренутно постоји 30 књига о чају у династији Сонг које се могу проверити, што је далеко више од 14 у Танг и Пет династија. Представљен чајем од почасти, чајем за поклоне и трговинским активностима, политички атрибути чаја у династији Сонг такође су ојачани. Чај је постао медиј за блиске контакте између централне владе и подручја етничких мањина у пограничним областима и веза за размену и интеграцију међу различитим етничким групама.
Током династија Јуан, Минг и Ћинг, развој културе чаја се видно огледао у тежњи за уметношћу испијања чаја и њеној даљој популаризацији. Конкретно, промена методе трибута чаја у династији Минг у великој мери је унапредила популаризацију културе испијања чаја. Популарност методе варења у великој мери је ојачала масовне атрибуте културе чаја. Популаризација је постала мејнстрим и наставила да се преноси.
Изоморфизам и дељење: интерактивна интеграција са чајем као медијумом
Кинези су од давнина садили, брали, правили и пили чај. Историја чаја је дуга. Као посебан економски и културни носилац, чај је био сведок и промовисао размену и интеграцију различитих етничких група. То је конкретан израз међусобног учења и интеграције различитих етничких култура.
▲Мештани села Аикоу, града Мајингао, града Јисхоу, Ксиангки Тујиа и аутономне префектуре Миао, провинција Хунан, припремају „златни чај“ за добродошлицу туристима из целог света. Фотографија Сун Вензхен
Узимајући записе „Класика чаја“ као пример, можемо видети интеракцију и интеграцију различитих етничких група у династији Танг са чајем као медијумом. „Класик чаја·извор један“ каже: „Име му је један, чај, два, 觚, три, четири, Минг и пет, 荈.“ Што се тиче назива „чај“, постоје различита имена у различитим периодима и регионима, од којих су многа повезана са називима чаја у етничким регионима и етничким мањинама, што одражава да културу чаја деле више етничких група. Поред тога, релевантни садржај садржан у „Класици чаја“ такође показује да су древни људи Хан у мојој земљи учили о дрвећу чаја кроз више етничких група на југу, и развили технике узгоја и управљања засноване на учењу садње чајевца.
Током династија Танг и Сонг, са формирањем „Закона о чају“ и успоном трговине чајним коњима, „коришћење чаја за управљање границом“ постало је гранична политика централне династије, а усавршена је у династији Минг. . Ланг Јинг из династије Минг забележио је „размену коња за чај“ од стране Хуихеа у династији Танг у „Студији о размени западњачког чаја за коње“. Још један важан сведок трговине коњима чаја је древни пут Теа-Хорсе који се протеже преко крова света. Древни пут чаја и коња, који је почео у династијама Танг и Сонг, а процветао у династијама Минг и Ћинг, важан је канал за транспорт и трговину чајем и коњима у кинеској историји. Његово језгро почиње од области за производњу чаја Јунан и Сечуан, и иде све до запада до залеђа Ћингхаи-Тибетске висоравни, као што су Ласа и Шигаце. Више од хиљаду година, овај древни пут је промовисао економски и трговински развој, културну размену и етничку интеграцију у југозападном региону, и постао је веза за комуницирање политике, привреде и културе различитих региона и етничких група.
▲Чај од уља. Кина Натионалитиес Невспапер Пхото Либрари
У хиљадама година непрекидног прављења и испијања чаја, различите етничке групе у мојој земљи су такође формирале шарене ритуале и обичаје чаја.
Хунан Кианлианг Теа "Техника корака у ролату цвећа" има дугу историју. Приликом прављења цвећа, радници заједно извикују пароле, а призор је спектакуларан, упоредив са сценографијом; Гуангки Иао чај од уља је обичај испијања чаја народа Јао који живи у планинском подручју коридора Нанлинг, и важан је део гостопримства и животног бонтона народа Јао; Деанг кисели чај се прави од древних стабала чаја са великим листовима. Чајна супа је благо киселкастог мириса, меког и трпког укуса и слатког после укуса. Зове се "учврсти планински извор"...
Ови шарени и дубоки обичаји културе чаја део су одличне кинеске традиционалне културе. Они су се наставили и развили у дугој реци историје и постали су културно наслеђе које дели кинески народ.
Дубоко и дубоко: Култура чаја је наставак кинеске културе
Традиционалне технике прављења чаја кинеског чаја углавном су концентрисане у четири главна подручја за прављење чаја Јиангнан, Јиангбеи, југозападна и јужна Кина, јужно од планина Ћинлинг и реке Хуаихе и источно од висоравни Ћингхај-Тибет. Релевантни обичаји су широко распрострањени широм земље и деле их многе етничке групе. Зреле и развијене традиционалне технике прављења чаја и њихова опсежна и дубока друштвена пракса одражавају креативност и културну разноликост кинеске нације, и преносе концепт чаја и света и инклузивности.
▲Члан особља шири листове чаја у компанији за производњу чаја у аутономном округу Сањианг Донг, град Лиузхоу, аутономна регија Гуангки Зхуанг. Фотографија Гонг Пуканга
Кроз прављење чаја, кување чаја и дегустацију чаја, Кинези су неговали миран и толерантан менталитет, формирали уздржан и уздржан карактер и унапредили своју духовну област и моралну култивацију. Пијење и дељење чаја је важан начин комуникације и размене људи. Обичаји везани за чај, као што је послуживање чаја гостима и давање предности старијима, показују кинески хуманистички дух понизности, хармоније, учтивости и поштовања. Лу Ју је дефинисао чај као идентификациону ознаку „финог понашања, штедљивости и врлине“ у „Класици чаја“. Пијење чаја је важна ствар за самокултивацију, ублажавање амбиција и неговање осећања. Лиу Зхенлианг из династије Танг сажео је духовне квалитете које представља чај са „Десет врлина чаја”, које су прожете идејама хармоније и умерености. Будисти користе чај да „разумеју зен“, док таоисти користе чај да „очувају спокој“. Духовни темперамент будизма и таоизма интегрисан је са дубоком конотацијом чаја.
Чај се користи за помоћ књижевним мислима и поезији. Сматра се да је чај тихог и елегантног карактера, а књижевници га воле од давнина. Од носиоца културе чаја, чајне монографије, чајне песме, чајне песме, чајне песме, чајне песме, чајне калиграфије, чајне слике, легенде о чају, пословице о чају, песме о чају, плесови о чају, чајне драме итд., приказују културу чаја. . Богат облик и садржај културе. "Лингшан је једина планина која је позната по својим дивним производима. У њој расте трава, а долине су прекривене брдима. Навлажена је богатом земљом и прима росу са неба..." Ду Јуова "Ода о кумину “ од Ду Јуа из Западне династије Јин је први чланак на тему чаја у Кини. Књижевни радови потпуније представљају настанак чаја, раст, брање, избор воде, избор посуда, декота и друге сцене, као и естетску перцепцију аутора при испијању, омогућавајући нам да истински осетимо искуство пијења тог доба. Начин чаја и царство чаја. Хуаисуово калиграфско дело „Изданци горког бамбуса” је најранија будистичка калиграфија везана за чај која се може тестирати, а такође је производ зен чаја. Иако има само 2 реда и 14 знакова, постао је ремек-дело калиграфије које се преноси с генерације на генерацију.
У нашој земљи постоје хиљаде песама о чају, а стилови песама су разноврсни, укључујући антички стил, ритмичке песме, катрене, двостихе, песме о гранама од бамбуса, тестне песме, палате, пагоде, палиндроме, Дингжен песме итд. све су везане за чај. Радови се преносе с генерације на генерацију. Нарочито у династији Танг када се појавила Лу Ју-ова „Књига чаја”, песме о чају су се брзо развијале, са више од 500 песама, а било је безброј песама које су певале о чају у династијама Сонг, Јуан, Минг и Ћинг. Данас, када рецитујемо песме као што су „Окуси чинију чаја и прочитај красопис“, „Попиј шољицу чаја, или рецитуј песму“, „Узми једну или две кашике ноћног чаја и отпевај три јесења напева “, не само да сам дубоко осетио безвременску и дуготрајну културу чаја, већ сам био дирнут и перцепцијом чаја и живота.
Размена и међусобно учење: кинески чај који воле људи широм света
Чај је рођен у Кини и широко распрострањен у свету. Кроз векове, кроз Пут свиле, Древни пут чаја, Пут чаја, итд., Кинески чај је прешао историју и границе и дубоко га воле људи широм света. Она је постала важан медиј за Кину и свет да се међусобно упознају, и да кинеска цивилизација размењује и учи од других цивилизација у свету, и постала је заједничко богатство људске цивилизације. Тренутно више од 60 земаља у свету узгаја чај, а више од 160 земаља и региона има навику да пије чај.
У дугом историјском процесу, кинеске сорте чаја и култура чаја су се у великим количинама прошириле на све делове света.
Према постојећим подацима, кинеске сорте чаја су уведене на Корејско полуострво од друге године Таихеа (828) за време владавине цара Венцонга из династије Танг. Током династије Силла, Кореја је увела стабла чаја из династије Танг и посадила их локално, постепено формирајући културу чаја која се стапала са локалним обичајима и културом. Корејска књига о чају "Еастерн Теа Сонг" разматра филозофска размишљања о чају, посебно наглашавајући идеју "неутралности", која је неодвојива од духа кинеске културе чаја.
У Јапану, током Хеиан периода, јапански изасланици династије Танг увели су метод кувања чаја из династије Танг; током периода Камакура, метод прављења чаја из династије Сонг су у Јапан увели јапански монаси; током Едо периода, метод кувања чаја из династије Минг био је раширен у Јапану. Чувени јапански монах Еисаи је два пута долазио у Кину током династије Сонг. Он не само да је вратио семенке кинеског чаја у Јапан и посадио их у Реива на острву Хирадо, већ је написао и чувену јапанску књигу о чају „Запис о испијању чаја за здравље“, која је имала значајан утицај на јапанску чајну церемонију.
Истовремено, кинески чај је такође директно отворио завесу садње и производње чаја у Британији и Шри Ланки, данас највећим земљама произвођачима чаја. Године 1780, мала количина семена чаја је испоручена из Кине у Британску источноиндијску компанију, а ширење на Шри Ланку може се пратити до 1600. године.
У процесу ширења, кинески чај је интегрисан у обичаје различитих земаља и региона, формирајући јединствену локалну културу испијања чаја, а „енглески поподневни чај“ је истакнути представник. Почетком 18. века, под вођством британске краљевске породице, испијање чаја постало је мода коју је следила аристократија. До средине-18 века, чај је постао „најпопуларније пиће у УК, а његова продаја је премашила пиво“. „Поподневни чај“ је важна култура исхране Британаца, али и култура слободног времена. Лиу Сихонг из династије Ћинг снимио је „чајанку“ у Британији у 18. веку у „Јинг Јан Си Ђи“. Кад год је био важан догађај, мора бити и чајанка. Џејн Петигру, британски стручњак за културу чаја, посебно је представила старе британске сетове за чај у књизи "Теа Десигн", показујући однос порекла између ових британских чајних сетова и традиционалних кинеских сетова за чај. Поред тога, индијски чајни чај, тајландски ледени чај, јапанска чајна церемонија, корејска чајна церемонија, итд., Све су то производи комбинације кинеског чаја и локалне културе.
Чај је настао у Кини и популаран је у свету. Кинеска култура чаја је широка и дубока и обухвата све реке. То је оличење кинеске мудрости „велики пут је једноставан“, а такође показује дух „хармоније али разлике“ и „заједничке лепоте“. Огромност, богатство и толеранција чаја су га учинили начином за комуникацију са светом од давнина. У модерним временима, коришћење "чаја" као моста за промовисање размене и међусобног учења између источних и западних цивилизација и даље је од великог значаја.
